субота, 11 јул 1998 00:00

Ваљево код Ћелија

Из романа Дарка Марјановића ШАРЕНО ПЛАТНО, издавач Леон Делеон, јул 1998.

- Одакле си ?

Није могао, нити имао воље да му објашњава село и хтео је да скрати разговор који не може ништа да значи, јер овај говори српски, а он је ту због језика. Кратко је рекао:

- Из Ваљева.

- Аха, - рече Немац као да зна – то је код Ћелија... ја сам ...из Минхена.

Иван се зачудио његовом српском, али и што зна за Ћелије.

- Не, не ... Ћелије су код Ваљева – рекао му је тада, желећи да му покаже да се преварио и да, ипак, он више зна.

- Не, не .... Ваљево је код Ћелија – поновио је Немац уверено – ја сам био. Тамо је отац Јустин . Тамо је Владика Николај Велимировић учио школу... То је велико место у Европи, на карти теологије...

И почео је још нешто да прича, али Иван се више није сећао речи, сем да је помињао житија, догму; сећао се његове округле главе и ситних округлих очију које стално трепћу. Било му је у ствари мило што је тако рекао. Али сада није могао да му каже, да одједном промени, да би био важан, да је он из Бранковића и да је то километар од манастира Ћелије. Јер, испало би: сад он, одједном и одатле ...

 Онда,  онда су стигли до пулта, дали бонове за ручак и Немца више није видео. Можда једном у пролази, али тешко да му се јавио у мору странаца који су ишли у групама по великим терасама дубровачког дворца. Углавном гледао је где је Ана-Мари Ле ... и нешто... нешто на Ф.... а то је после било довољно, као да је не зна. Јер, она отишла у Париз ... Преврћући именике Париза схватио је колико има Ана – Мари.

А што се тиче Немца, запамтио је да је Ваљево код Ћелија ... та реченица му је била мали путоказ. Планинарски знак ...

 

Додатне информације

  • nadnaslov: Дарко Марјановић
Ви сте овде: Home Вести Други о нама / Из архиве Ваљево код Ћелија